| Tekst: | Shvatio sam, ne mogu bez tebe
Gledam kako vetar muci malaksale grane,
i odnosi tebe sve
dalje od mene.
A uvelo lisce slaze se po zemlji,
kao moja tuga, moje uspomene.
A uvelo
lisce slaze se po zemlji,
kao moja tuga, moje uspomene.
Ref:Ti si znala beskrajno da
volis,
nesebicno da podaris sebe,
i tek sada kad se rastadosmo
shvatio sam, ne mogu bez
tebe.
Ti si znala beskrajno da volis,
nesebicno da podaris sebe,
i tek sada kad se
rastadosmo
shvatio sam, ne mogu bez tebe.
Nikad vise necu biti ono sto sam
bio,
onaj vedri covek koga pesma prati,
jer ranjena ptica ne moze da peva,
ni presahli
izvor putnika da svrati,
jer ranjena ptica ne moze da peva,
ni presahli izvor putnika da
svrati.
Ne znam dal' si nasla mira daleko od mene,
al' drugog coveka zavolela
nisi.
Ne moze se, duso, goreti dva puta,
u narucju mome sagorela ti si.
Ne moze se,
duso, goreti dva puta,
u narucju mome sagorela ti si.
|
