Poslednjih nekoliko godina, ako izuzmemo Mariju i Molitvu, trudim se da zaboravim i kad je izbor za pesmu Evrovizije. Setim se ponekad, kad bas moram, Milana Stankovica sa pesmom u kojoj se Goran Bregovic svojski potrudio da dokaze svetu da je jos uvek nezreo i nesposoban da shvati njegov talenat i vidi njegovu viziju, ili onog Marka Kona, ciju pesmu ustvari ne bih ni nazvao pesmom, vec mi vise lici na neki projekat tima vrhunskih psihologa koji pokusava da nadje vezu izmedju muzike i dece zaostale u psihickom razvoju. Boze moj, slali smo na Evroviziju pesmice koje nisu dorasle beogradskim splavovima ili decijim rodjendanima. Dobro da onaj kobajagi voditelj sa izrazenom govornom manom nije sa svojim vrhunskim umetnickim delom pod nazivom "Medo Brundo" otisao da nasmeje Evropu pod pokroviteljstvom naseg ministarstva kulture.
|
