A evo sta kaze za koriscenje Semplova
"Semplovanje je inkorporacija nekog zvuènog snimka u novi snimak. Producent mo¾e semplovati skriveni deo na snimak - na primer ¾ièane ili bas deonice, mo¾e da pozajmi zvuk bubnjeva ili da podigne nekoliko dirki sa klasiènog soul sinmka - i napi¹e popularnu melodiju preko njega.
Semplovanje se smatra kreativnim èinom. Ukoliko se vr¹i bez dozvole, predstavlja povredu autorskog prava u odnosu na originalni snimak zvuka. Povreda autorskog prava vr¹i se u odnosu na osnovnu muziku i tekst i radi se o neovla¹æenom kori¹æenju jednog ili vi¹e izvoðenja u originalnom delu, kao ¹to su segmenti sa gitarom, vokalom i bubnjevima.
Pored toga, i moralna prava originalnog umetnika mogu biti povreðena, ako se semplovanje vr¹i na naèin kome se umetnik protivi ili ako ga umetnik nije prihvatio.
O kojim pravima treba brinuti kod semplovanja?
Ukoliko ¾elite da obradite, izdate ili na neki naèin maskirate sempl u miksu, potrebna Vam je dozvola za semplovanje. Autor mora da dobije autorizaciju za upotrebu sempla od vlasnika autorskih prava. Mora se stupiti u kontakt kako sa autorima tako i sa izdavaèem originalnog dela.
U britanskom pravu da bi do¹lo do povrede prava treba da je kori¹æen znaèajan deo autorskog dela. U Americi je zastupljena doktrina "znaèajne sliènosti". U Velikoj Britaniji da biste dobili odobrenje za kori¹æenje sempla mo¾ete anga¾ovati firmu koja se time bavi ili mo¾ete i sami pribaviti dozvolu. Firme, koje se bave pribavljanjem odobrenja za kori¹æenje semplova, èesto mogu da ugovore povoljnije uslove nego pojedinaèni producenti i DJ-evi.
Takve firme èesto pru¾aju pomoæ u davanju pravnih saveta i mi¹ljenja kada su u pitanju strani izdavaèi i u stanju su da obezbede sva buduæa kori¹æenja semplova.
Tako za jedan sempl potrebna su dva odobrenja; jedno za snimanje zvuka, a drugo za izdavanje. Britansko iskustvo, koje se odnosi na vrednost sempla kao i na naèin plaæanja, odreðeno je nizom faktora, ukljuèujuæi; poznatost originalnog snimka sa koga je sempl uzet, verovatnoæa uspeha novog dela. Semplovi se ne naplaæuju po sekundi, kao telefonski razgovori, niti su besplatni. Svaki sempl se procenjuje od sluèaja do sluèaja.
Amerièko pravo dozvoljava odbranu u smislu "praviènog kori¹æenja". Pravièno kori¹æenje predstavlja doktrinu koja je nepriznata u Velikoj Britaniji, koja dozvoljava kopiranje u svrhu kritike, izve¹tavanja i prikazivanja. Cilj amerièkih zakonodavaca, koji su ovo uvrstili u zakon krajem 70-tih godina pro¹log veka, bio je da dozvoli autorima da nadograde i transformi¹u postojeæa dela, a da pro tome ne moraju da plate za dozvolu.
Namera je bila da se umetnicima omoguæi pozajmica, prerada ili komentar postojeæih umetnièkih dela. Pravila, kojih se amerièki sud dr¾i pri oceni praviènosti kori¹æenja, obuhvataju svrhu kori¹æenja i njegove komercijalne potencijale, prirodu semplovanog dela, velièinu uzetog sempla u odnosu na delo kao celinu, kao i kakav je efekat semplovanja na tr¾i¹nu vrednost originalnog dela.
U Americi sluèajevi semplovanja, ako ne predstavljaju pretnju prodaji originalnog snimka, za¹tiæeni su kao sluèajevi "praviènog kori¹æenja".
Prikaz iz èasopisa "Sound on Sound"
prevod Mirjana Te¹iæ Peroviæ
Nedavno, tema sastanka Saveta autora Sokoja bila je upotreba semplova. Struèno mi¹ljenje, ovog savetodavnog tela, je da se autor projekta smatra autorom dela. Obaveza autora novog dela je da pribavi dozvolu za kori¹æenje sempla, kao i da ispuni moralnu obavezu - na nosaèu zvuka (CD-u) potrebno je oznaèiti èiji su se citati koristili."
|