Kad je trema tema, uvek se setim dobrog starog Djoleta Balasevica i njegove price kad mu je na jednom od njegovih prvih festivala prisla neka "kolegenica" iza scene i pitala ga "Jel imas tremu?" a on joj odgovorio: "Pa zar i to treba? "
Tako sam i ja prosao, ja ne znam sta je to...
Nisam ni imao vremena da mislim. A sad, kad se pitam, us..rem se...
Imao sam par puta, salim se malo, ali to su obicno bili koncerti tipa "dan grada" ili tako nesto, pa neke jake zvanice. Mada, to nije bilo opasno zbog toga vec zbog toga sto sam bio deo nekog ansambla a obicno jedini instrumentalista (na klaviru, npr) i od mene zavisi takoreci sve. Jos sam u takvim slucajevima pratio amatere, pa onda muka i tuga... I jos trema, bas zbog toga... Pa mi jos tonac opali monitor pored mene, morao sam da pipkam klavir jer bi oduvao publiku (i main je bio pojacan onako, mushki), a klavir kad se pipka dobije se brljotina i eto... Sakrio sam se iza kacketa i izbrljao. A svirao sam tj. pratio hor nekoliko numera a ova brljotina se desila na pesmi "deca pireja" koja je isla iz As-dura a ja svirao forspil desnom u tercama a levom bass i kontru (da se tako izrazim, da me vecina najbolje shvate). E, sto sam ovo napisao? Zato sto je najbolji lek za tremu odlicna uvezbanost i sigurnost u sebe a meni onda pesma nije dovoljno "legla" ili naski receno nisam je dobro navezbao iako je na probama zvucala ok, ipak nije bila gotova i gde ce se desiti bash? Pa na nastupu, naravno...
Kad ste sigurni u sebe i kad ste navezbali za 10-ku, onda trema nestaje.
Ah, da, kad sviram sam i pevam(kao sto radim u 99% slucajeva), nemam tremu. Mozda je cudno ali tako je. Nemam ni puno godina iza sebe ali mislim da sam barem tim iskustvom "olecio" tremu. Ma samo napred i veruj u sebe. U mom kraju postoji izreka "Svako cara ne poznaje".
Pozdrav i sve najbolje.