Svirali mi na nekoj dobrotvornoj veceri i tip doneo svoje ozvucenje... Mi poslepodne sve nastimali i jos ja kazem tipu nek zapise sta je i kako uradjeno da se ne trazimo kad pocnemo jer se menja nekoliko bendova. Kaze frajer: Ma sta se sekiras?!
Odsvirali bendovi pre nas i konacno dosao i nas red. Pitam ja jel sve kako smo stimali, on namigne!
*ebo me otac kad ga poslusah!!!!
Krenem u uvodnu pricu i osetim da mikrofon lose zvuci, a on i dalje namiguje
... Krenemo sa svirkom, a od svirke ni traga... Glasa je doduse bilo, ali veoma neartikulisanog... Monitor mi ne radi... ne cujem se... ali nastavljam siguran u ono sto radim... Pa svirao sam sve te stvari milion i dvesta hiljada puta... Vidim ljudi me zblanuto gledaju, a ja ne shvatam o cemu se radi, jer moj "tonac" samo namiguje!
Posto sam povezao nekoliko pesama vidim i dalje zbunjena lica tu se zaustavimo (Pametno, jel da?) nakon deset minuta grmljavine izazvane perfektnom podvalom "tonca" koji je svirao nakon nas i uradio si na dobrotvornoj veceri reklamu za Novu godinu koja je bila nakon samo mesec dana!
Od tada, pa do danasnjeg dana sviram samo na onome sto si sam nastelujem!
p.s. Od tada pa do danasnjeg dana nisam se izblamirao!
p.s.1. Da namignem i ja jednom