Čekalo me je iznajmljeno ozvučenje u inostranstvu. Svirka na otvorenom, a oni iznajmili dve RCF 310 ( aktivne) i PM 600-1. Odlepio sam. Da stvar bude gora, jedan zvučnik prestane da radi. Gasio , palio, menjao kablove, output sa miksera... ma jok. Stalno je svetlela ona crvena lampica iznad zelene na kutiji iza. Katastrofa. Al završi se i to. Objasnio sam da nije do mene i da ja tu ništa ne mogu. Ali me je lepo krenulo još na granici kada sam išao ( Horgoš). Mađar video lepe dve flaše rakije ( u ukrasnoj flaši sa krstom u njoj)... kaže lola, hvala , hvala... Reko derane, to nije za tebe to je poklon koji nosim. Kaže on, lep poklon, hvala. Kada je skontao da nedam, kaže, parkiraj tamo i sve napolje. 20 minuta je sve trkeljisao i naravno nije našao ništa. Klavijatura ga nije zanimala jer sam na našoj prijavio da je nosim. ... Para je bilo ali maler za malerom. Spadne nam na našoj granici pre tog mađara, crevo sa hladnjaka i iscuri antifriz. Nema klešta , našli konbinovana iz jednog busa ali nemogu da dohvate, šira je šelna... Pa navuci kako može sipaj vode i kontroliši. Pre Beča, crkne navigacija. SD kartica u njoj na kojoj je bio program, crkne. Nijke da nisam tu prolazio ali nije opet lep osećaj ( nisam ja vozio, koleginim kolima smo išli... ) Jedino kada smo se vraćali bilo je OK.... Strašno.
Dodato:
.
.
Nisam spomenuo da je izvetela guma iz šofer šajbne sa leve strane. menjao je šoferku i gumu su mu okrenuli naopako.. majstori... Pa lepi krep trakom koju je imao u kolima... To je bilo putovanje
