Pozdrav kolege !
Nabava i kupnja svakog novog syntha je BOLEST !
I ja sam razmišljao kao večina vas, patio na svaku novu "babarogu" koja je izašla, jednostavno morala je zvijer bit moja, jer nisam bio sretan ako nisam danima čeprko po njoj, sređivo je i programiro je do bola.
I onda ... ?
Shvatiš da si budala, da taman je isprogramiraš i izađe noviji model, ne puno bolji, al opet nov je, i naravno opet stara bolest "Ja je moram imat !"
I tako se sve to vrti u krug.
Eto, napokon sam presto, mada još uvijek imam "narkomansku" krizu i srce me vuće da ubodem samo nešto malo za nijansu jače.
Izašo je KORG Pa800, bio sam lud. Zakapario ga čak i onda sam skonto : "A ne ! Ne Krešo moj, to više ne ide tako. Ma koji će ti qrac, pa i KORG Pa80 radi isti posao kao i Pa800 i tu razliku u kavlitetu na stageu il na nekoj "pijanoj" svadbi čuje 1 od 250 gostiju
. Zapito sam se "Pa čija sam ja budala ?".
Ma nek odhebu. Neču više nit gledat nit slušat demoe od svih tih novotarija što izlaze. Dosta su mi ove moje kante (Pa80, LE, N364). Rade svoj posao bezprijekorno i ja sam prezadovoljan. I vjerujem da ništa više nebi kući donio para pa da umjesto njih imam Pa2X, Tyros3 i najjačeg Fantoma.
Prijatelji dragi, razmislite malo. Nije bez razloga ona teza da u svakom bedu ostatak benda tvrdi da smo mi klavijaturisti svijet za sebe i malo udareni u mozak
