Imas jedno zlatno pravilo kog se ja prvi sam pridrzavam, sve moje kolege su mi dobri drugari al im uvek stavljam do znanja kolko god mi bili izuzetno dobri, otvoreno im kazem druze ili drugari mozemo mi da sedimo, da jedemo, pijemo, hvatamo zenske...sve al ako mi neko ne radi posao netrebas mi i bice vremena kad ces moci da mi zavrsis posao, skraceno im kazem (ja vama trebam al vi meni ne) tog su svesni oni svi koliko mi bili u dobrim odnosima i tako su me prihvatili. Tako da imao sam istu situaciju kao ti mnogo dobar dugar koji mi dolazi u kucu on, zena, dve cerke.. i dan danas dolazi, jednostavno doslo je do tog stadiuma da se veliko prijateljstvo pretvorilo u los posao i otvoreno sam mu rekao u lice slusaj prijatelju, radis posao ovako, ovako, ovako, greske su ti te,te i te. Nema ljutnje ne odgovaras mi puca posao, cuo sam par komentara na tvoj racun i kako radis posao, brate zderes kao stoka na svirci, meni zbog toga da pada rejting u ocima drugih ljudi to necu da dozvolim. Dovde gde sam sad, sam znam kako sam i sta i koliko sam radio, da mi pokvaris to za par svirki jednostavno nemoze i to bi bilo to, radis do prvog i obrati paznju kako i sta radis, posle se snalazi brate imas slobodnih mesta kao pevac uvek, kratko i jasno doduse malo se naljutio covek al je ukapirao posle mesec dana sta je radio kad je seo i razmislio sta i kako. Od tad je druga prica i mnogo drukcije pristupa poslu, tako da druze to je sasvim normalno, bitno je da ga psihicki pripremis i da mu jednostavno das do znanja sta radi, obicno se ljudi opuste kad osete posao i pare. Kad zapocnes jednostavno mu kazi druze jesmo mi odlicni drugari, prijatelji...al da radimo zajedno doslo vreme da se nemoze. Nabaci mu sve sto imas, al fino i to je to kazi nadam se da me razumes i cao, ako je glup nece te ukapurati.
