[mali mrav]

Mislim da je ipak neznanje uzrok pogresnog stimovanja.Jednostavno culi tamo neki majstor svira na taj stim ,i automatski prihvataju to kao mantru, garantovano na trzistu polovnih harmonika nema ni dvadeset posto pravilno nastimovanih.S obzirom kako deru za ruku,pa extra komplet tonova,boga pitaj koje klase,ne isplati se to popravljati.A ako se to procuje,pa i cene ce pasti,a to izgleda nikom od navedenih stranaka nije u interesu.Ni majstorima,ni preprodavcima, ni ljudima koji poseduju takve harmonike.Jos sam cuo kako se zale na nove harmonike,te kinezi,te ovo fali,te ono.Najbolje stare,kazu. A cena nekih starih sa tako unistenim tonovima prelazi granice pristojnosti.Izgleda da se i nasoj bransi izgubila negde ona nota o umetnosti,kao kod doktora Hipokratova zakletva,pa se samo gleda ko ce vise da zaradi.
Dodato:
A oko ove teorije postoji debela raspravka ,koliko sam primetio. Ponekad kad sam sam sa pevacima ,zavrnem im slavine da vidim ima li kakvog efekta ,pa oni i ne primete to,jednostavno prilagode glas toj frekvenciji,i sve je normalno,samo eto malo,za nijansu dublje frekvencije. E sad dal je to bolje,to je stvar diskusije.Meni se neke stvari svidjaju u nizim frekvencijama,a neke jednostavno ne zvuce uverljivo kao na visim,mislim na granicu od 440.Nisam pokusavao duvace da stimam preko granice,ali ideja je dobra,cuo sam jednog poznatog saxofonistu, uvek odstupa od benda najmanje za dva herca,ja mislio da to nije slucajno,kad ono mozda i namerno,nemam pojma jel moze uzivo truba ili sax da se steluje.