lijep je život nas muzičara

[jager]

A, pa sranja nikad dosta.... to stoji. Mada, vremenom se covek i umori, skrati mu se fitilj. Ja sam pre imao zivaca i zivaca te maksimalno tolerisao budale. Sada - jednostavno ne ide. Cim neko pocne da se proserava ODMA` mi skoci pritisak na 5000... u nedelju sam ZA MALO udario tipa koji mi je treci put dupetom gurnuo klavijaturu. Nije da ne vidi.. prvi put je gurnuo, ja ga opomenem, DRUGI put ga ni ne opomenem, vec povucem stalak vise ka bubnjevima i napravim pijanim neizivljenim balavcima jos jedno 2 m za skakanje... E kad je TRECI PUT dosao i gurmuo klavijaturu tako da je zamalo spala sa stalka onda sam podivljao. U sred forspila sam prestao svirati, orkestar se raspao. Grubo sam gurmuo tipa koji je onako pijan odleteo par metara. A momak (mozda 20 godina starosti) mi nesto mase sa tekstom "sta je, svirac, oces po picki?" ... Sva sreca sto je izbacivac bio blizu pa je odmah reagovao. Majke mi bih se gadno potukao, iako ih je bilo cetvorica... Pa pizda im materina balava, oni ce MENI sjebavati opremu?? E na opremu sam najosetljiviji bio uvek. Sada - pogotovo....
Sranja su sastavni deo ovog posla. Nekad vise, nekad manje, ali ih konstantno ima. Ko pretrpi, radi ovaj posao. Ko ne moze, ne radi... tako je to, na zalost...