Istorijat razvoja harmonike

[Vaxter]

Dell, ovo bi moglo da se lagano slaze u enciklopediju...
Taman da vezbash...

[Dell]

vidis, dobra ideja, cimnem te na msn

[shtimerserviser]

KONCERTINA Bushmanov instrument, koji je on nazvao "koncertina", koristio je kasnije Carls Vitson /1802-1875/ pri stvaranju svog patenta za "SINFONIJUM" 1825godine u Londonu. Sinfonijum je instrument predhodnik engleskom sistemu koncertine, koga je takodje konstruisao cuveni Carls Vitson.On je svojim radom omogucio razvoj jedne posebne grupe i danas popularnih instrumenata iz familije harmonika, koja je nazvana opshtim imenom KONCERTINA. Carls Vitson je u cetrnaestoj godini ushao u fabriku muzickih instrumenata svoga strica, i vec tri godine kasnije radio je kao prodavac inctrumenata u radnji svog oca.Muzicki instrumenti su ga fascinirali i on je poceo krajnje ozbiljno da ih izucava. Carls Vitson je u Engleskoj patentirao svoju koncertinu 1829god. i naredne 1830god. izradio njen prvi model. Uspostavio je polazne standardne karakteristike ovog instrumenta, i to shestostrani geometriski oblik i 48 dugmadi. Dao je veliki doprinos razvoju prstometa za sviranje na tzv. engleskom sistemu koncertine. Nastavio je sa radom i kontinualno je unapredjivao koncertinu narednih nekoliko decenija. Nastale su razlicite verzije i tipovi instrumenata, da bi cak konstruisao jedan model na koji je dodao klavirsku tastaturu.Buson je to nazvao "organ akordion".Taj instrument je 1859 godine imao raspon tonova od tri oktave i tastaturu sa dirkama.Od 1850 god. pocela je proizvodnja koncertine Carlsa Vitsona u verzijama tenor, bariton i bas.Najverovatnije je razvoj i popularnost ove Vitsonove koncertine, koja je postala poznata kao engleska koncertina, usporio prihvatanje harmonika klavirskog tipa od strane izvodjaca i muzicara u Engleskoj sve do 20 veka. Rad na razvoju koncertine odveo je Carlsa Vitsona u oblast naucnih istrazivanja, tako da je on postao jedan od najvecih i najpoznatijih naucnika svog vremena u oblasti akustike, fizike i elektrotehnike. Iako je imao samo 21 godinu, u januaru 1824godine objavio je znacajan naucni rad u oblasti teorije muzike pod naslovom "Harmonik dijagram" (The Harmonic Diagram). To je bio njegov pocetak plodnog naucnoistrazivackog i stvaralackog rada u oblasti muzike, kojim se bavio uporedo sa drugim naucnim aktivnostima.

[shtimerserviser]

AKORDION Pocetni dizajn "rucne aeoline" Fridriha Bushmana doziveo je vremenom mnogo promena i konstrukcionih unapredjenja. Kao rezultat stalnog usavrshavanja nastajali su novi pronalasci. Tako je cudnovati Belcija jermenskog porekla, Kiril Demijan /1772-1847/ doshao do senzacionalnog reshenja i patentirao harmoniku, "AKORDION" u Parizu 06 maja 1829godine. Iako je to bio mali instrument sa mogucnoshcu stvaranja tonova u rasponu od dve oktave, bio je od izuzetnog znacaja za dalji razvoj harmonike. Demijan je u svom modelu imao bas akorde ( po kojima je i dao ime instrumentu ) i registre, shto je zacudjujuca inventivnost i vizionarstvo za to vreme. Pri pritisku na jedno dugme , njegova harmonika mogla je da svira tonove istovremenim oscilovanjem jednog ili pak cetiri jezicka ( tri jezicka su mogla da budu bez tona blokadom vazdushnog strujanja kao pobude uz pomoc registra ). Kiril Demijan je proizvodio harmonike u Becu u sopstvenoj radionici sa svoja cetiri sina, od kojih su Gvido (Gwidoe) i Karl (Karl) bili posebno talentovani instrument-majstori. Osnovali su zajednicku porodicnu firmu u Becu, koju su nazvali " C. Demian& Sons" i dugo godina proizvodili harmonike, koje su izvozili u vishe zemalja sveta. Zahvaljujuci najvishe njima, Bec je bio svecki centar razvoja i proizvodnje harmonika u to vreme. Poseban doprinos razvoju harmonike, kao instrumenta koji je tada imao koncepciju samo sa fiksnim akordima na basu, pored Kirila Demijana, dao je Francuz Pjer Monishon (Pierre Monichon), koji je prvi uocio ovaj nedostatak i shvatio potrebu razvoja slobodnog bas sistema ( free bass) ili melodiskog basa na harmonici kako bi se proshirile njene muzicke mogucnosti. Istrazivanjima na razvoju i unapredjenju harmonike bavilo se vishe istrazivaca i konstruktora istovremeno, radeci nezavisno jedan od drugog. Tako je instrument-majstor Rihter ( Richter ) u Bohemiji ( pokraini danashnje Ceshke, koja se tako zvala u vreme protektorata Nemacke na tom prostoru ) najvishe radio na usavrshavanju dizajna harmonike u prvoj konceptualnoj razvojnoj fazi. Razvio je jednu verziju instrumenta 1826godine, koji je imao 10 kanala i 20 celicnih jezicaka, sa odvojenim duvanjem i oscilovanjem jezicaka u plocicama rasporedjenim na obe strane drvenog grebena od kedrovine. rihterova poboljshanja bila su usmerena na korishcenje dijatonske skale i njegova reshenja su postala standardna tonska konfiguracija, koja je primenjena na instrumentu koji su evropljani kasnije nazvali usna harmonika.

[shtimerserviser]

POCETNI RAZVOJ I USAVRSHAVANJE HARMONIKE Patenti Bushmana i Demijana otvorili su shiroki razvojni put do moderne harmonike kakvu danas imamo. Tako su 1830 godine u Belgiji Carls Bufet ( Charles Buffet) i u Francuskoj Furno (Fourneax) i Buson (Busson), proizvodili harmonike sa 10 do 12 dugmadi u primu i dva dugmeta na basu. Demijan je takodje proizvodio instrumente koje je nazvao "rucna harmonika" (handharmonica). Adolf Miler (Adolph Muller) je 1835godine proizvodio 6 varijanti dijatonskih harmonika, sa kljucem: C, D ili G. Ali izgleda da pored svega popularnost harmonike nije rasla sve do 1850godine, kada je krenuo njen intezivni razvoj. Do tada su bile popularne druge grupe instrumenata koji funkcionishu na principu slobodnih jezicaka, a razvoj harmonike je relativno bio u zastoju.

[shtimerserviser]

RAZVOJ SRODNIH INSTRUMENATA UZ RAZVOJ HARMONIKE Razvoj moderne harmonike odvijao se uz stalno usavrshavanje prvobitnih patentnih reshenja, kroz brojne varijante i proizvodnju srodnih instrumenata.Instrument koji je stvarao tonove za 4 oktave i sa tonskim registrima nazvan "HROMATINA",razvijao je u Bavarsoj G.Mirvald (G.Mirwald). Instrument " AUTOFON", patentiran je u Njujorku 1880god. " FLUTA POLKA",patentirana je 1851god. od strane Busona, i imala je dva reda slobodnih jezicaka. Leterne je 1854god. u Parizu patentirao slican instrument sa dva seta jezicaka sa pojacanjima, shto se kasnije pokazalo kao pravo reshenje za harmoniku. " FISHARMONIUM " je razvio A.Hakel u Becu, a kasnije je Bushman ovaj instrument kombinovao sa " TERPODIONOM " i za taj novi muzicki instrument dobio zlatnu medalju na izlozbi u Hamburgu 1838god. Realizovano je josh nekoliko varijanti i modifikacija drugih instrumenata od ovih pomenutih, koji su bili patentirani u drugoj polovini 19 veka, ukljucujuci i " PEDAL HARMONIKU ", koja je imala nozni sistem za stvaranje vazdushne struje.

[ercegs]

Pozdrav svim ljudima dobre volje ovde na forumu... evo kao novi clan hteo sam da napisem moj prvi post, pa sam hteo to da ucinim ovde u ovoj temi, nadam se da mi necete zameriti ako prekidam seriju postova shtimerservisera...Tema je jako dobra i predtavlja opstu kulturu jednog harmonikasa... Dugo sam po netu trazio te istorijate harmonika...ali nisam bas nigde nasao nesto puno detaljnije...

Ja trenutno sviram sonolu,ali je fazi zamena...hocu da uzmem dalapu... E sada.. cuo sam price da se od valjda 60-76 god. u dallapi stavljao taj suvi zig, i da je na tonovima pisalo dallape... da je posle 76 valjda pocelo sa ugradnjom nekih tonova na M...zaboravio sam kako se zove...Medjutim ono sto me najvise zaintrigiralo je izbalansiranost harmonike, pa se nadam da ce shtimerserviser nesto o tome pisati..Naime, te dallape do 76 valjda, su bile neverovatno balansirane...kad mi je covek pricao o tome..ja sam ga slusao, a u sebi mislio..jao sta ovaj trabunja...A onda mi je izneo nekoliko dallapa...jednu iz 56, jednu 68, i jednu 78 cini mi se...Ove do 76 su valjda sve imale jednoosovinsku klavijaturu..a ove posle su imale dvoosovinsku..nemojte me drzati za rec, jer sam primio puno podataka odjednom..

U svakom slucaju, ova iz 78...je laksa..kad se izmeri..i ima savrsenu klavijaturu..kao guerrini... Medjutim..kad stavite tu harmoniku na sebe rekli bi da ima 30 kila... A onda sam uzeo ovu iz 68 i 56..... koje su na vagi teze..ali kad je stavite na sebe neverovatno, ali lakse.. Tada sam se uverio da ta prica o balansiranju nije bezveze...

Pa bih voleo cuti nesto na ovu temu kad dodje na red, ako je moguce.

Hvala unapred.

Pozdrav svima.

[Dell]

shtimer ce ti sve od rijeci do rijeci objasnit, osim sto ima posla sto se tice servisiranja harmonike da ne moze disati, zna sastav harmonike kao svoj dzep, sto se tice svirke, to je posebna prica, ne svira skoro 40 godina aktivno, covjek ubija svirkom

[shtimerserviser]

erceg, a i svi drugi koji postavljate takva pitanja. Nit ja, niti bilo ko od vas mozemo uticati,ili povratiti neke stvari koje se nekada a i sada rade kod sve marke harmonike.Ako kupujete i znate shta trazite, nadjite i kupite.Badava je da pricamo shta je sada ili kako je nekad bilo.Nemam nameru da pishem u detalje i ulaziti u shtrucne stvari, kako bih bio kriticar, shto je bilo dobro ili loshe, iako preko moje ruke proshle su puno marki i modeli harmonike.Nemogu za nijednu reci da je savrshena kako mehanicki tako i tonski.Svaka ima neku dobru i neku loshu stvar, isto kao kod nas ljude.Moramo se pomoriti stime da nema nishta idealno.Dosta od clanova znaju da sam im pomogo sa strucnim savetima za konkretno pitanje,cak i preko kamere smo kontaktirali i pomagao da otklone i neki defekt.Znam da nisam ispunio tvoja ocekivanja, ali... Drugarski pozdrav.

[shtimerserviser]

ZNACAJNE LICNOSTI U ISTORIJI RAZVOJA HARMONIKE Harmonika se od samog pocetka pa do danas proizvodi prvenstveno tehnologijom rucne izrade.Kada se govori o industriskoj proizvodnji harmonika, tu se misli o maloseriskoj proizvodnji pojedinih delova i ugradbenih komponenta, primenom specijalizovanih alata i tehnologija. Takva ozbiljnija industriska proizvodnja harmonika pocinje u drugoj polovini 19 tog veka i to najceshce u okviru porodicnih delatnosti. Mnoga od tih prvih porodicnih imena u proizvodnji harmonika su poznata i danas. Industrisku proizvodnju celicnih jezicaka, za stvaranje tonova oscilovanjem, osvojio je Matias Honer ( Matthijas Hohner ) u svojoj fabrici harmonika u Trosingenu u Nemackoj 1857godine. Paolo Soprani pocinje proizvodnju harmonika 1872godine u Kastelfidardu, malom italijanskom gradu nedaleko od Ankone, a Mariano Dalape (Mariano Dallape) u Stradeli kraj Pavije, juzno od Milana, 1876god. takodje u Italiji. Ova tri imena predstavljaju licnosti od epohalnog znacaja za istoriju razvoja i proizvodnju harmonika u svetu.