Klasican pianino ili digitalni????????

[milos511]

@krigo bravo kolega... cini mi se da niko do sada nije pomenjao to da posle sviranja klasike moze tata malo da sedne za klavinovu i da se zabavi sa nizom boja koje jednostavno zvuce super... i moj glas ide za digitalne klavire!!! Imam tu cast da poznajem jednu muzicku porodicu na cijem je celu pobednik soko banjskog takmicenja, a uz njega ide cetvoro muzicki obrazovane dece. Najstarija cerka trenutno studira etnomuzikologiju na beogradskoj akademiji, sin se posle srednje muzicke odlucio za tezgarenje, drugi sin osvojio 2 mesto na cemanama (takmicenje violinista za narodnu muziku u ribnici kod valjeva) i trece mesto na nekom takmicenju u parizu ( za klasicnu muziku),i najmladja cerka jos uvek ide u nizu muzicku skolu... svi su oni imali klavir bar kao sporedni predmet i dogurali su poprilicno daleko, a svi su vezbali na digitalnom klaviru i niko nije imao nikakvih problema... Pozdrav kolege

[Vaxter]

A tema od pre 4 godine...
Dajte ljudi, obratite pažnju malo...

[NikolayTheM]

Zar ne vidis da je zadnja poruka napisana pre vise od godinu dana?

Послато са GT-S5360 користећи Тапаток 2

[Metalni]

Moj glas takođe ide električnom klaviru iz već pobrojanih razloga s kojima se itekako slažem, dakle sve je na mjestu s argumentima tipa jeftiniji, lakše (nikakvo) održavanje, tj. ne gubi štim, lakše prenosiv, tiši, više boja, itd...

Elem, kao najveće prednosti u odnosu na pijanino bih pored ovih izdvojio to da, za razliku od prije 15-ak godina, sadašnji elčektrični imaju apsolutno identičan ton (boju tona, mekoću, a uzmite u obzir da se sve to može podešavati da dobijete zvuk od maltene pijanina preko Steinway-ja do honki tonki salonskih klavira za blues i rock'n'roll) kao i pravi klaviri. Uz to, postoji i spajanje sa računarom, odakle se može izvući boja po želji, ako je već nema na klaviru. Ako ste imali prilike da svirate i pijanino i koncertni, onda znate koliko se zvuk pijanina razlikuje od koncertnog. Neki pijanini imaju i ok ton, ali na većini na kojima sam svirao (Petrof, Yamaha, kinezi, Forster...) ton je maltene sličniji oboi nego klaviru kao klaviru.

Dalje, još jedna bitnija, ako ne i najbitnija stvar kada se bavi profesionalnim (pa i bilo kakvim pijanizmom) je da odziv tipke, mekoća, otpor, dubina bude odgovarajuća, naravno u skladu sa tim kakav ton daje. Neću puno da poredim ton pravog klavira i pijanina, reći ću samo jedan primjer. Pokušajte da svirate, vježbate na pravom klaviru nekih 15 dana (malo ozbiljniju klasiku, uz naravno pop, rock, malo bluesa, jazza i sl.), bez kontakta i sa kakvim drugim tipkama, e nakon toga sjednite za pijanino, može to da bude i neki vrhunski pijanino. Osjećaj će da opiše ona popularna metafora-s konja na magarca.

Šta hoću reći, i pijanino i električni su napravljeni kao blijede (i dosta nedostojne) kopije koncertnom klaviru, prvi u vrijeme kad nije bilo struje, drugi u savremeno doba, pa ima i eletroniku, i volume kontrolu, razne boje... Tako da ma šta neki pričali da klavir i pijanino idu u isti koš nasuprot električnog samo zato što električni nije na akustiku, mačku o rep. KOncertni, pravi, je jedini parametar koji kazuje šta je klavir, kako treba da mu se tipke ponašaju i kakav zvuk da daje, a pijanino je sasvim nešto drugo, dok je i električni nešto sasvim treće. Ne može se akustika koja se pravi u 3 metra dužine spakovati u mali pijanino, nema govora... A ni mehanika ne funkcioniše na isti princip, tako da najbolje poređenje što se tiče vježbanja na pijaninu bi bilo kao da vozite Peugeot 206 i na njemu se praksate, a trebate inače da vozite onaj najveći kombi za transport građe. Nije to to. Tipka na pijaninu ima sasvim drugačiji otpor, nekako je taj otpor na koji nailazite prilikom dodira "okrugao, obal" dok je na klaviru "pravilan, ravan"... Malo amaterski objašnjeno, ali tako sam to prvi put doživio kad sam se susreo s klavirima, a ti izrazi mi pašu za opisivanje toga i dan danas. Upravo zbog toga, tu se javlja problem sa repeticionim tonovima (brzo ponavljanje jednog te istog, što je već neko pomenuo).

Nasuprot toga, električni i njihova tehnologija napreduje, tako da se klavijature sve više približavaju onim na pravim klavirima, a postoje i digitalci sa hammer tehnologijom gdje "zaprave" ugrade batiće i prigušivače, tako da se dobije onaj "prag" na pola pritiska kada tipka prestane da gura batić ka žici... Nebitno sad, to je inače vrlo bitno pri sviranju, zato se i svaki klavir proba prije sviranja, vrlo je važno pri piano dinamici, pipkavim dionicama, jer i najmanjom nepažnjom ton ili propadne ili bude preglasan. Odoh preširoko

Mana električnog, osim ne baš vjerodostojnog osjećaja tipke (ali ni pijanino nema tu vjerodostojnost više od električnog), je zvuk, koji je elektronski, i ide preko razglasa. Neki klaviri imaju zvučnike ukupno 10W, neki 20W (poput moje Clavinove CLP-230), možda neki imaju i više, mada... Ton se pravi strujom i nije stvar u jačini ozvučenja, ali jednostavno ton bude drugačiji, čuje se da je prošao kroz razglas, ne čuje se ta akustika i prirodno dobijen ton kao kod pravih kl. Na mom od 20 w ako ga pojačam do kraja, otprilike dobijem glasnoću koja odgovara grand koncertnom, dakle kad sviram forte, to je ta glasnoća, ali opet čuje se previše low frekvencija, prvenstveno u prvoj oktavi pa na više... Tu ton, pogotovo odsviran jako na pravim klavirima zvuči jasno, čisto, pomalo i drečavo, a ne da ima onog niskog šuma kao na elektronici... Ali dobro sad... Mnogo je zvuk ljepši i upotrebljiviji od pijanina

Naravno, održavanje je posebna priča, dok za pijanine je preporučljivo štimanje svakih pola godine, određena temperatura u prostoru mora da bude ista, nebitno je li zima/ljeto, vlažnost konstantna, inače puca rezonantna ploča, jer drvo je živ materijal, za električne je samo potrebna krpa da se obriše od prašine kadkad i da klavijatura, osim kad se svira, bude zatvorena i zaštićena od prašine Dolazimo i do cijene, gdje za 1000 evra se može kupiti jako solidan digitalni, dok za tu cijenu ima naći neki raštimani, miševima izgrizeni, bez svih batića Petrof koji nije sviran od vremena kad je maršal umro, gdje je potrebno dati još hiljadu evrića da bi ga se osposobilo koliko toliko.
Izvinjavam se na dugom postu, hvala svakome ko je pročitao, nadam se da sam dao iole korisno mišljenje

[Musicville]

Uglavnom sve to što su rekli Metalni i ostali. I još jednu stvar da dodam, koju mi reče klavirštimer, nije mi pala ranije na pamet... vibracije koje se prenose sa žica na rezonantnu površinu klavira i bukvalno vas udaraju u grudi, drugačiji je doživljaj. Vidim da su poslednjih godina na skupim digitalnim klavirima počeli da simuliraju i taj efekt.