| Tekst: | Ravnodusan prema placu
Ravnodusan prema placu,
obozavam ilovacu.
Gotova je moja
muka,
pa se smejem iz sanduka.
Oko mene su u stvari,
licemeri i govnari,
svako mi za
dusu pije,
a znam, lazu drkadzije,
svako ko je tu plakao,
poslo bi me u
pakao.
A gore mi pevaju popovi,
i naslezuju me lopovi.
Sapucu samozvani
proroci:
Upropastise ga poroci,
dok izjavljuju saucesce,
pljuju po meni sve cesce i
zesce,
na glavu mi stavljaju lovore,
drze mi posmrtne govore,
stoka sto laze kako
zine,
preuvelicava moje vrline.
Ravnodusan prme placu,
i konacno sasvim
sam,
obozavam ilovacu,
ne moze mi nista sljam.
Mozda nema ko da place,
pa
placaju narikace,
mnogo sveta, divan sprovod,
za pijanku sjajan povod,
ko u svakom
dobrom vicu
sreca je na svakom licu,
grobar ceka napojnicu,
jos po jedna za
ubicu,
za presrecnu porodivu,
i veselu udovicu.
|
