| Tekst: | Vajta - Prica
Jednom su se vidjeli na jedan tren
pogledi im zastali i to je
sve.
Ta ljubav se je rodila kao stih
i nikad nije prestala izmedju njih.
Dosao je
jedan dan i rekao njoj
hocu da te vodim u dom svoj.
Idi pitaj majku da li mozes poc'
ako
kaze da si mlada, cekat' cu i opet doc'.
Majko da li mogu poc' tu je dragi moj
dos'o je
da me vodi u dom svoj.
Prsten mi je donio i nesto jos
jednu sarenu maramu i jedan
bros.
Nemoj kceri mlada si bar godinu jos
vrati prsten, maramu i mali bros.
AkO te
voli cekat' ce dragi tvoj
onda nek' te vodi u dom svoj.
Prodje jedna godina dosao je
on
dosao da vodi dragu domu svom.
Al' sad otac neda i kaze strogo njoj
mlada si da ides,
a mlad je i dragi tvoj.
Ona nije cekala posla je dragom svom
kazala je vodi me u svoj
dom.
Sarenom je maramom suze brisala
ljubila je prsten i na majku mislila.
Pa su
tako zivjeli i zivot im bio fin
a ljubav jos veca postala kad rodio se sin.
Al' jos jedna
zelja u srcu osatala
da im sina vide njen otac i majka.
On je sina uzeo i posao na
put
pjesme mu je pjevao dok je plak'o i bio ljut.
A kad su sina vidjeli otac i njena
mati
on je brzo krenuo natrag kuci da se vrati.
Pred kucom mnogo ljudi, a zene u crnini
sve
kroz suze su mu rekli da nema vise nje.
Da teska bolest dosla je u njegov dom
i
dragu mu je odnijela dok na putu je bio on.
Uzeo je sviralu i zasvirao u nju
pjesmu o
svojoj ljubavi koje nema vise tu.
Ta ljubav se ja rodila kao stih
i nikad nije prestala
izmedju njih.
|
