| Tekst: | Zdravko Colic - Smijem se bez smisla
Cinilo se nocas da si opet ovdje
i da te
ljubim kao sto sam znao.
Htio sam da pitam otkuda se vracas
i njezan da budem i otrovan,
zao.
Htio sam da priznas da ti je sad zao
i da me k'o nekad opet volis malo,
a
onda se jutro razlilo po nama
i sve se u meni prekinulo, stalo.
Uzalud se budim, ponovo
je vece,
u bucnome stanu neki cudni ljudi,
piju moje vino, govore o tebi
nemarno, bez
srca, pripiti i ludi.
I ja nesto glumim, smijem se bez smisla
pobjednik u lazi i putnik
bez cilja,
a znam da je lakse kada nikog nema,
plakao bih glasno, zaspao od vina,
ovako
u guzvi smijem se bez smisla.
|
