| Tekst: | Karavan
Ti dzabe sakrivas pogled pod velo
U svitanje belo
On nije ni malo naivan
znaj
Kad bude saznao da si se dala
I dusom I telom
Nema ti pomoci tu ti j
kraj
Zato docicu po tebe ja
Zveckacu sjajnim mamuzama
Mnogo cu vrata razvaliti
svako da primeti
Od njega te moram uzeti
Ne treba ti karavan niti njegova kola i
stan
Sedi u moj karavan da te vozim dok ne svane dan
Ti sa mnom ima ces svilu i
zlato
Ne brini zato
O samo priznaj i reci to
S njim samo tones sve dublje i
dublje
Ko uzivo blato
Znaj ja te mogu povesti u raj |
