| Tekst: | Zoran Jovanovic - Kapetan potonulog broda
Posao sam negde nocas bez pravca i
cilja
u daljini neka munja sine
vetar spira prazne trotoare
tek po neki prolaznik
promine
Ja sam nocas od svih zaboravljen
i od one koju sam voleo
jedini sam covek
sto ulicom hoda
ja sam kapetan potonulog broda
Umorna senka moja u stopu me
prati
pod mantilom hladne ruke grejem
vetar kosu baca mi na celo
nocas srce ljubavi bi
htelo
Mozes li ove case prespavati mirno
dali slutis sta se samnom zbiva
istinu ja
nemam kom da kazem
koliko si za sve ovo kriva.
|
