| Tekst: | Bajaga - Zmaj od Nocaja
Ti si usla u moj pogled,
u moj pogled k'o u
zagrljaj,
pa me naterash da pricham,
nemam obichaj.
Leptiri u mom stomaku,
uvek
me na tebe potsete.
Ja ih uspavam na foru,
al te osete.
Onda potonem u
sebe,
tamo dole sretnem tebe,
pa se slike k'o komadi oshtrog stakla,
zariju u
dlan.
Nikog ne volim da sretnem,
ljude gledam k'o kroz kameru,
mogao bih da snimim
srecne,
nemam nameru.
Svetli svetlo kroz roletne,
tanke zute notne linije,
ja
po njima pishem pesmu,
a ti, skini je.
Onda potonem u sebe,
tamo dole sretnem
tebe,
pa se slike k'o komadi oshtrog stakla,
zariju u dlan.
Ulica, zmaj od
nocaja,
ovde su chuda moguca,
Zmaj od nocaja.
Ulica, tabla limena, i na njoj 'mesto
imena,
Zmaj on Nocaja.
|
