| Tekst: | Bajaga - Znam coveka
Znam coveka, stanovao je tu odmah iza,
mucila ga apstinentska
kriza,
mucila ga danima.
On mi je rekao da se susreo sa samim Bogom.
Da je u grobu
s jednom nogom,
da sa sobom ne prica.
Covek se mucio, covek je non-stop mislio na
belo.
I ne zato sto mu se htelo,
morao je ponovo.
Imao je male zenke,
bledu
facu, runo lice.
Patio je od hronicne
ne-ne-ne-nesanice.
Znam coveka, covek je
pokusao da se skine.
Ali je tesko sa visine,
da se spustis bezbolno.
Jos mi je
rekao da je sanjao neke vrane,
koje su graktale sa grane.
Koje su ga pljuvale.
Da
je on gotov, da je samo pola ljudskog bica.
Da je jedan od slabica.
Od ulicnih
kerova.
Imao je male zenke,
bledu facu, runo lice.
Patio je od
hronicne
ne-ne-ne-nesanice.
|
