| Tekst: | Block out - Blentostamin
Nedelja.
Ne jedem, ne pijem,
smrdim, trulim,
raspadam se,
disem,
dakle - ziv sam.
Javio se davo da ne dolazi po svoje,
salje
glumca amatera koji upravo mi ulazi u stan
(da se setim da postoji).
- Zdravo -
-
Dobar dan -
gornjom polovinom tela
ja ga pozdravljam,
ali se ne secam odakle ga se
secam
(ima vremena).
Moj prijatelj,
ljubomorni pas po zanimanju
mi drzi kraci
kurs o pristojnom ponasanju.
Sedim na krevetu,
cutim i vrebam,
lovim davno pobegle
recenice
po vazduhu i cekam.
Cekam odjavnu spicu sa grcem na licu,
u nadi da smo
konacno
isplatili racune jedan drugome.
Zdrobio sam flasicu od lekova
i pojeo je
kasikom u slast, za predjelo,
za rucak imam sebe,
za veceru sta ostane od rucka.
I
sad cekam radni ucinak.
Onaj ko prezivi pricace mi
sta se stvarno desilo u
nedelju.
Doci ce dan
kad cu prestati da brinem
zazto bolnice su pune finog
sveta...
|
