| Tekst: | Djordje Balasevic - Miholjsko leto
Do pola jedan je bila na casu klavira...
Onda
korakom merila grad...
I usput gledala izloge...
Pardon... Svoj odraz u njima...
U kosi
jos, poput venca, ona molska kadenca...
Mala vracka da upravo tad...
Uz "caffe Kibic"
polagano nadodje On...
Kao plima...
Tajne su tu zato da ih neko nasluti...
Postoji
rec koja vredi tek kad se odcuti...
Bogu je kanuo caj... Svud je prsnuo sjaj...
Jedan platan
ce ostai zlatan...
Ona kroz smeh cvrsto svoju kajdanku stisce...
Ne drhti On... To je samo
to uvelo lisce...
Blazeno Miholjsko Leto...
Jedno i sveto za njih...
A On je nosio
naglas svojih Skoro Osamnaest...
Sve cesce mu govore "Vi"...
Beges u grudima
udara...
Bije u bronzane zice...
U dzepu sretni staklenac...
Ko ono novcic i
zdenac...
Mala vracka da nestanu svi...
A Ona bane ko lupez...
I prospe mu kosu u
lice...
Tajne su tu zato da ih neko nasluti...
Postoji rec koja vredi tek kad se
odcuti...
Bogu je kanuo caj... Svud je prsnuo sjaj... |
