Svoje prve nastupe i početke neću nit spominjat (koncerti u muzičkoj školi), jer to što se sviralo preko nota za mene nikad nije nit neće bit prava muzika (da mi ne zamjere profesionalci).
Muzika mora imat dušu. Još je moj pokojni profesor harmonike (bio je akademski glazbenik, sviro u HNK) govorio da od mene nikad profesionalac jer sam u duši cigan i da sviram po svome (sluhu), a ne po notama.
Prvu svadbu sam odradio s 15 godina s pokojnim dedom. Dada bio basista, imo ozbilnu klapu, al harmonikaš im završio iznenada (ono fol) u bolnici radi ciroze jetre (pio je ko smuk). I tako kaže meni deda, malac, dovoljno znaš, ideš s nama na svadbu. Što je najgore, uopće nisam imo tremu. Zasviro s njima ko da radimo zajedno 100 g.
I tako sam ja počeo s njima povremeno da sviruckam od svadbe do gaže, dok mi nije dojadilo da se vucaram sa starim prdonjama pa okupio svoj prvi pravi bend s 18 godina. Pa onda teši 6 mjeseci garaže, uvježbavaj svirku i pjevanje, jer naravno svi smo graktali ko gavrani prvi glas, nitko nebi nikog pratio. E al kad smo sve uskladili i profunkcionirali ko prava klapa krenuo je posao. prvo par vatrogasnih zabava, pa stalna gaža u lokalnom restoranu (naravno, proguro nas moj čale kao mlade nade), i onda krenule svadbe, al doslovce sva subota je bilo posla u 3PM. Love ko kelja. S 21 g. sam od zarađenih para od svirke kupio skoro nov (par godina star) BMW 325 i (tadašnju kockicu) i ganz novu opremu za svirku (Dynakord razglas), nove klave (M1 i DX7) i novu Dallapu organtone.
I tako je sve do danas to ostala moja povijest s 23 godišnjim aktivnim iskustvom.