Legende harmonike

[jeftabgd]

Ismet Alajbegović Šerbo



Ismet Alajbegović Šerbo (1925 - 1987) je bosnaskohercegovački harmonikaš, kompozitor mnogih narodnih tekstova i muzike i poznavalac sevdalinke. Nakon što je godinama svirao po sarajevskim kafanama i selima, Šerbo je 1945. godine postao jedan od prvih muzičara Radio Sarajeva. Sa Zaimom Imamovićem svirao je u duetu harmonika Alajbegović-Imamović, da bi se kasnije Imamović izdvojio u prvu veliku pevačku zvezdu sarajevskog radija, a Alajbegović postao vođa orkestara, aranžer i autor.



Kao jedan od neprevaziđenih poznavalaca sevdalinke, Alajbegović je učinio mnogo na harmonizaciji te pesme. Izgradio je poseban stil na harmonici, bez virtuoznih pasaža i vrtoglavih kola koja su kasnije proslavile harmonikaše kao što su Jovica Petković i drugi. Šerbin stil bio je mnogo primereniji sevdalinci, onakvoj kako su je pevali stariji pevači - poravno, bez napora, uvek oslanjajući se na melodiju pesme kao na osnovu improvizacije. Moglo bi se čak reći da je Šerbino sviranje (ako izuzmemo harmonijsku potku koju daje harmonika) od svih harmonikaša ponajbliže pratnji sevdalinke. Šerbina harmonika nije ona bučna mešina zbog koje bi pevač morao vrištati. Takvo sviranje harmonike pre Šerbe naprosto nije zabeleženo.




Podstaknut uspehom autorskih radova Joze Penave, Jovice Petkovića i Zaima Imamovića, Šerbo je i sam komponovao sevdalinke. Neke od njih rađene su na brzu ruku, za festivale narodne muzike. Neke su, opet, izuzetno uspele kreacije stilski izuzetno bliske tradicionalnoj sevdalinki. Šerbina specijalnost bila je ipak harmonija i iznalaženje inovativnih harmonijskih rešenja koja su uvek zadržavala lagani bosanski narodni melos utemeljen sevdahom.