Istorijat razvoja harmonike

[shtimerserviser]

Mozda si posecivao neki sajt firme za harmonike gde imaju napisano i dimenzije modela.Dakle: moze da ima cetvoro glasne 2+2modele gde narocito shirina im se razlikuje.Takodje znash da i drzaci za kaisheve ima bar 2 modela,zasebi /za 1kaish/ i jedan drzac u V oblik za 2 kaisha. Dakle: od dimenzije modela harmonike mnogo je bitno koji tip i gde, i pod koji ugao treba da se montiraju drzaci za kaishe. Uvek lev kaish je kraci, i trebaju se dobro nastelovati. Bitan je ugao vrata klavijature.Takodje je za balansiranje bitno i oblik grudi harmonikasha. Valjda sam ti nekakav kratak odgovor radi upornosti dao.Pozdrav

[shtimerserviser]

MATIJAS HONER Trend razvoja i proizvodnje harmonika od 1857 godine,dramaticno se menja,kada je mladi sajdjija Matijas Honer (Matthijas Hohner /1833-1902/ ) poceo profesionalno da proizvodi usne harmonike u Trosingenu u Nemackoj. Matias Honer nije imao muzicki talenat i tehnicku inventivnost za muzicke instrumente, kao shto su imali Dalape i Soprani, ali je umeo da okupi ljude sa tehnickim znanjem i majstorskim iskustvom, i da ih preduzetnicki organizuje. Bio je nesumljivo najveci biznismen u oblasti muzickih instrumenata svoga vremena. U svojoj kuci, uz pomoc svoje porodice i nekolicine radnika,proizvodio je 650 instrumenata godishnje. Ubrzo je potom povecao broj radnika i razavio masovnu proizvodnju. Shvatanje marketinga mladog Honera pokazalo se presudnim u plasmanu i razvoju harmonika, tako da je svojim proizvodnim stilom i imenom prekrio vrlo brzo ukupno svetsko trzishte. I danas firma Honer (Hohner AG ) uspeshno posluje u Trosingenu u Nemackoj.
Preneo je harmoniku u Severnu Ameriku 1862godine, i taj potez mu je doneo status vodeceg proizvodjaca harmonika u svetu. Honer je proizvodio 1887godine vishe od 1.000.000 usnih harmonika godishnje. To je bilo fantasticno.Zahvaljujuci Matijasu Honeru, Trosingen je postao industriski, obrazovni, koncertni i umetnicki centar ljubitelja harmonike u Evropi.Na svetskoj izlozbi harmonika u Cikagu 1903godine,Honer je dobio zlatnu medalju. Danas firma Honer proizvodi vishe od 90 razlicitih modela harmonika,sa razlicitim dizajnom,stilovima i reshenjima koji omogucuju izvodjacima slobodu izraza u svim vrstama muzike,od klasike do djeza,bluza,kantri-roka i sve do tradicionalne narodne muzike ljudi shirom sveta.

[shtimerserviser]

PAOLO SOPRANI Jedne kishne jeseni,nepoznati covek,skitnica,putovao je iz Austrije do italijanskog grada Lorete, noseci sa sobom malu harmoniku. Zastao je da prenoci na jednoj fami,koja je bila vlasnishtvo bogatog farmera Antonija Sopranija (Antonio Soprani). Farmerova deca bila su ocarana videvshi harmoniku, a posebno njegov najstariji sin. On je molio oca da ucini sve shto moze te veceri i ubedi iznenadnog gosta da proda harmoniku. Tako je decak dobio cudnovati instrument, koji ga je fascinirao. Decak se zvao Paolo Soprani/1844-1918/. Sve ostalo shto ce se u buducnosti deshavalo sa ovim decakom postalo je istorija razvoja harmonike.
Harmonika,cudan predmet,pokrenuo je znatizelju mladog Paola Sopranija, koji je otvorio instrument, analizirao njegovu funkcionalnost i napravio drugi po ugledu na njega. Sva inventivnost, kreativnost,upornost, osecaj za dizajn i redak muzicki talenat Paola Sopranija usmeren je na stalni razvoj i usavrshavanje harmonike.
Najpre je Paolo Soprani otvorio jednu malu prirucnu labaratoriju, gde je ispitivao i doterivao muzicke finese i melodiske karakteristike harmonike, da bi ubrzo poceo sopstvenu proizvodnju u blizini Loreta. On je pionir i zacetnik labaratoriskog istrazivanja i tonskog koncipiranja harmonike kao instrumenta.Pored toga, Palo Soprani je osnivac mocne italijanske industrije za proizvodnju harmonika, koja je pocela sa razvojem 1863godine.Te godine je Paolo Soprani otvorio prvu radionicu za proizvodnju harmonika u Kastelfidardu kraj Ankone u Italiji.U ovoj radionici je 1897 godine proizveo svoju prvu klavirsku harmoniku koju je i nazvao "harmonika". Nju su napravila dva talentovana majstora Matija Beraldi (Mattia Beraldi) i Rajmondo Pjatanezi (Raimondo Piatanesi), koji su u narednih 60 godina ugradjivali svoju kreativnost i inventivnost u nove modele harmonika. Fabrika Paolo Sopranija danas ne postoji i ne proizvodi harmonike pod tim imenom. Vlasnicke transformacije kapitala dovele su do udruzivanja manjih fabrika, deljenja velikih na manje, ili pak do otvaranja niza novih fabrika harmonika u Kastelfidardu. U tim transformacionim procesima,fabrika Paolo Sopranija je bila nosilac tehnologija i tehnickog znanja za nekoliko novih proizvodjaca harmonika koji i danas uspeshno posluju.Od nekadashnje fabrike harmonika Paolo Sopranija, ostao je prelepi gradjevinski objekat u Kastelfidardu, koji i danas pleni trajnom arhitektonskom lepotom.
Turisti i znatizeljni prolaznici i posetioci regiona Ankone i Kastelfidarda, kao i katolicki vernici koji dolaze na tradicionalno hodocashce do Sanktuarija i "Crne Madone", kao i svi ljubitelji harmonike koje prolaze pored Loreta, imaju prijatnu mogucnost da se zaustave kod kuce na imanju Antonija Sopranija. Na mestu gde se iznenada jedne veceri pre 160 godina,pojavio skitnica sa fascinantnim instrumentom, mogu da se osete duh stvaralashtva harmonike,blize upoznajuci zivot i delo legendarnog Paola Sopranija.
Rodjeni izmedju istorije i legende Mariano Dalape i Paolo Soprani ziveli su u isto vreme u Italiji. Bili su savremenici,ali shto je zacudjujuce nisu se licno poznavali i nikada se nisu sreli.Obojica su imali potpuno istu intuiciju kako za razvoj harmonika muzickih instrumenata veoma slozene konstrukcije,tako i za njihovu industrisku proizvodnju. Obojica su svoje prve ideje razvijali kroz unapredjenje i razradu patenta Beclije Kirila Demijana.Dalape i Soprani su stalnim usavrshavanjem harmonika dobijali nove inspiracije i vrlo uspeshno koristili znanja i iskustva od drugih inventivnih stvaralaca u izradi muzickih instrumenata sa svih prostora sveta i zahvaljujuci tome izashli su na pravi i dugo zeljeni pravac razvoja i dizajna modernih harmonika kakve danas postoje.

[Jamča]

Pošto veliki broj Harmonikaša svira "GUERRINI" evo nešto i o ovom instrumentu i njegovom stvaratelju:

Za početak, vratićemo se u prošlost. Istorija Guerrini Ariga i Harmonike.
Rodio se 1887 godine u Kastelfidardu od oca Nazarena Guerrinija i majke Vitorie Sisti pa su zatim redom dosli na svet Guido, Renato, Marino, i Nazarena...
Otac se bavio trgovinom platna, ali malog Ariga nije zanimala takva vrsta posla; svo njegovo interesovanje bilo je usmereno ka učenju izrade harmonika. 1904 sedmogodišnji dečak je počeo da radi kod Paola Sopranija i kasnije kod Krucanelija do 1916-te. 1916 ostavlja zanat i polazu u rat sve do 1918-te. 1920-te po povratku iz rata donosi odluku da otvori fabriku harmonika u centru Kastelfidarda, na današnjem Trgu Garibaldi, i da počne da se bavi poslom kao privatni zanatlija. Počinje sa zanatskom proizvodnjom Organetta sa 2 basa, zatim sa 4 i 8 basova i proizvodnjom dugmetara i klavirskih harmonika. U početku potražnja prvih instrumenata dolazila je iz Abruca, zatim posle emigracije tih stanovnika u Kanadu harmonika dolazi u Toronto. 1923 Arigo Guerrini prodaje svoje harmonike sa uspehom u čitavoj Americi, gde Arigov zet, gospodin Petromili, poseduje radnju muzičkih instrumenata u Klivlendu. Narudžbine već stižu iz cele Italije, od severa do juga, ali isto tako iz Južne Afrike, Venezuele, Argentine i Brazila. Stotine harmonika polaze iz Arigove fabrike u susret sviračima celog sveta. 1935-e fabrika osnovana 1920-e godine se proširuje i menja ime u "Arrigo e Figli", a grad Kastelfidardo dobija naziv kojim će biti poznat do danas- "kolevka harmonike". 1964-te Arigov sin nasleđuje firmu koja će se zvati " Guerrini e Figli" di Remo Guerrini. 1970-te u Firmi Guerrini se proizvodi pored klasične harmonike jedna nova vrsta instrumenta: električna harmonika, koja se razlikuje od one tradicionalne zbog mogućnosti izvođenja orkestarskog zvuka zahvaljujući elektroničnom generatoru.
1979-te Arigo umire u Kastelfidardu.
1990 firma Koju je osnovao Arigo slavi 70 godina postojanja. Kasnije 2000-te godine, s obzirom na nove norme evropske unije, firma menja sedište u Ulicu Rosini gde se i danas nalazi i dobija naziv zanatskog preduzeća, umetničkog, tradicionalnog i jedinstvenog kvaliteta u ručnoj izradi harmonika. 2003-e, ponosni na svog pradedu, svi Arigovi praunuci su oslikali čitavu istoriju firme u znak njegovoj odanosti poslu i širenju zvuka harmonike u toku svih ovih godina.

[glogin]

Hvala shtimerserviser-u na dosadasnjim tekstovima u prilog istorijatu razvoja harmonike. Zahvaljujuci ovim tekstovima, pronasao sam dokumentarni film o proizvodnji harmonika u Kastelfidardo, snimljen 1942. Film ilustruje deo onoga o cemu je pisao shtimerserviser. Film ima 2 dela. Ne propustite da pogledate.

Dodato:

[shtimerserviser]

jamca ! U mome postu o Matijas Honer, nagovestio sam da cu pisati za SOPRANI i DALLAPE, pa mogao si malo sacekati da napishem i za Dallape pa tek onda da postavish neshto drugo,kao shto si za Guerrini.Navodish razlog da veliki broj svira Guerrini, a valjda i veliki broj svira i Weltmeister kako i dr.marke.Glogin je svoj post stavio zaista na svoje pravo mesto.Bice i tema: NAJPOZNATIJI PROIZVODJACI HARMONIKA gde ce se nabrojati poznatije marke harmonika.Pozivam i molim za saradnju, da ne bi prekidali kontinuitet i redosled tema.Pozdrav svima.

[shtimerserviser]

MARIANO DALAPE (Mariano Dallape) rodjen je 1846godine u selu Kavedine kraj Brusina u severnoj Italiji u pokrajini Trentino.Trentino je u to vreme bio deo austriskog juznog Tirola i krenuo na jug u Italiju,trazaci svoju zivitnu srecu, kao i mnogi drugi mladi ljudi iz tih krajeva u to vreme. Nashao je posao na obalama Sredozemnog mora, u Djenovi, u vreme izgradnje velike luke, da radi kao magacioner u skladishtu eksploziva. Vredno je radio, sve dok jednog kobnog dana nije doshlo do eksplozije,koja mu je odnela nogu.Nazalost,tako hrom bio je nesposoban za radi na fizickim poslovima i vlasnik skladishta ga je otpustio.Mariano Dalape nije imao mnogo izbora,vec da se vrati u rodni Trentino i tu medju svojima nadje neki odgovarajuci posao,kojim bi se ubuduce bavio.
Medjutim put povratka u rodni kraj bio je dug i tezak. Trebalo je novca za prevoz,hranu i prenocishte,koga Mariano nije imao.Srecom,sa sobom je nosio jednu staru austrisku harmoniku, uradjenu u Tirolu po ugledu na cudnovati Demijanov instrument,koju je veoma uspeshno i veshto svirao.Ona mu je omogucila da zaradi neshto novca, svirajuci za prolaznike na trgovima gradova kroz koje je prolazio putujuci prema zavicaju.Kada je stigao do Stradele,harmonika je prestala da svira,jer su se neki unutrashnji metalni delovi,za njega tada potpuno nepoznati,polomili.Harmonika je najednom postala neupotrebljiva.Mariano se nije obeshrabrio:rastavio je harmoniku,video njenu konstrukciju,pogledao polomljene delove i poceo da ih popravlja.Uspeo je da uradi popravku tako dobro, da je dobio skoro nov instrument,sa preciznijim mehanickim delovima,koji je stvarao prijatnije tonove od onih koji su bili pre popravke.Ali on nije bio zadovoljan na time shto je tada postigao. Tokom popravke,dobio je neke nove ideje i osmislio reshenja,pa je odlucio da ih realizuje tokom svog rada na poboljshanju harmonike.
Mariano Dalape je imao veoma visoku inventivnost i konstruktorski talenat,pored svoje visoke muzicke obdarenosti.On je realizovao svje ideje i tako dizajnirao potpuno novi instrumenat sa pravim bogatstvom tonova,koji je bio mnogo bolji od stare austrijske harmonike.Rezultat tada nepoznatog Mariana Dalapea u Stradeli bio je senzacionalan i njegov uspeh je postao poznat shirom sveta.Postao je legenda.O njemu pishe u italijanskoj muzickoj enciklopediji,u poglavlju"harmonika" i sledece:..."kljucna licnost koja je uspela kroz seriju briljantnih inovacija da promeni arhaicnu harmoniku i kompletniju i kompleksniju dijatonsku harmoniku, rodjena je u Trentinu i odrasla u Stradeli. Njegovo ime je Mariano Dalape".
Mariano Dalape ostao je da zivi u Srtadeli,i tu poceo proizvodnju harmonika stvarajuci svoju kompaniju. Kompanija je od osnivanja 1876godine pa sve do danas uvek pripadala porodici Dalape.Mariana je nasledio njegov sin Onorato, koji je takodje bio izuzetno talentovan, ali je umro veoma mlad 1928godine,iste godine kad i otac Mariano.Posao je preuzeo Djuzepe (Giuseppe) sin Marianovog brata, koji je doprineo da se ime firme dalje afirmishe shirom sveta. Od 1969 godine kompanijom upravljaju njegova tri sina Mariano ,Fabio i Amleto, koji je danas generalni direktor fabrike Mariano Dallape & Figlio u Stradeli.

[poguzija]

Ja mislim da se Amleto povukao iz ovog posla...

[shtimerserviser]

poguzija ! Ove informacije nisu od danas ili juce,dakle sve je moguce.Pozdrav

[shtimerserviser]

OSNOVNE VRSTE I TIPOVI HARMONIKA Postoji vishe vrsta i mnogo tipova harmonika,sa razlicitim stilovima prilagodjenim notnim sistemima, sa razlicitim rasporedima na tastaturi sa dirkama i dugmadima i sa razlicitim sistemima basova. Uzimajuci u obzir sve tehnicke aspekte instrumenata, moze se napraviti osnovna podela prema vrstama harmonika, na: dijatonske harmonike
koncertne
klavirske harmonike i
harmonike dugmetare