Komunikacija u bendu

[Minicevac]

U mom slucaju ja kao pevac diktiram koja je sledeca pesma tako da nema problema uglavnom klavijaturista zna sta ja pevam a sta ne pa tako da nece svirati nesto skroz levo ,to je sto se tice aranzerske svirke...A kad sam radio sa bendom koji je imao bubanj,bas i ritam gitaru drao sam se kao magarac koja je sledece jer sam uvek ja imao neki spisak na klavijaturi pa sam birao sta i kako moze sledece...Resenje je da svi clanovi imaju bar neki spisak pesama za pocetak dok ne pocnu narucivanja ili spisak za celu svirku ako se radi klubska svirka mada je to malo nemoguce sve isplaniratu unapred mislim da se slazete a najbolje je kad pevaci znaju tekstove i nema zime ali jbgPosle sam uhvatio foru ja ili gitarista krenemo da soliramo a ostali po nas i sacuvao glas od dranja

[dimezdr]

Mislim da najbolje resenje je da svaki ima celi repertoar na jedan spisak (ako je veci repertoar mozes smanjiti font) i ako je moguce da taj spisak ima neki redosled kao recimo po rednim brojem ili azbucni red ili po ritam tako da to ce ti namaliti dranje, kao na primer sledeca pjesma je pod rednim brojem 21 i svi moze da vide koja je pjesma 21. ili po ritam i t.d. To je stvar o dogovoru kako cete se dogovoriti (celog benda) tako uradite taj repertoar i kad legne malo bice odlicno.

[caka012]

Ja i dalje zastupam stav da takav vid komunikacije nije neophodan, a sad cu i malo sire da objasnim, jer u mom proslom postu nisam hteo mnogo da sirim pricu. Kad sviram sam sa pevacem i pevacicom, a radi se o programskoj svirci, jednostavno pocnem sledecu pesmu. Ne treba nikome da vicem niti da saljem sto rece neko golube pismonose. Problem lenjih pevaca ne razmatram kao problem, jer se takvi ne pozovu na svirku i gotovo. Ako ja mogu da naucim da sviram pesmu, moze i on da je nauci da peva. Pogotovu ako je neku pesmu do sada otpevao 100 puta, a sada 101. put ponovo treba da je cita... mislim, suvisno je pricati o tome. Ni mnogo dobar fudbaler koji se umori posle 5 minuta trcanja nikome ne treba, ma koliko da je dobar fudbaler - on je neupotrebljiv. Neka sedi na klupi za rezervne igrace. Realno, jedan odredjeni broj pesama se vrti stalno, svaka deseta pesma te mozda iznenadi, tako da i kada radis sa pevacima sa kojima ne radis stalno, nema puno iznenadjenja. Kad se narucuju pesme, svira se to sto je naruceno, tu komunikacija mora da postoji ako vec necete da stajete izmedju pesama, ali svi to radimo i bez savremenih elektronskih pomagala. Kada radim sa bendom, uvek solista koji svira forspil pocinje pesmu, eventualno kaze tonalitet, ali ni to nije neophodno, ako dobro uvede u forspil. Opet sve se svodi na poznavanje pesama i na medjusobno poznavanje ljudi u bendu. Jedno vreme nisam imao stalnu ekipu, vec sam maltene za svaku svirku sazivao postave koje su mi tog trenutka bile dostupne, pa ni tada nije bilo problema jer su sve to uglavnom bili iskusni muzicari koji su znali svoj posao.

Ono sto ja ustvari hocu da kazem je da smatram da ne treba da se radi na razvijanju komunikacije, vec na sticanju iskustva i sto vise rada, a samim tim i potreba za komunikacijom opada do nekog minimuma, koji je, svakako, neophodan da bi sve funkcionisalo kako treba. A za taj minimum ti ne treba nikakva svemirska tehnologija.

E, sad, dok se to iskustvo stekne... mora malo da se gori na tihoj vatri, tako je to u svakom poslu, pa i u ovom.