| Tekst: | Tamara i Nenad Pavlovic - Pred kraj neba
Svaki put je stvoren da bi se
njim islo
sapucem na uho violini, ko tebi
dok ti u noci ljubeci me krisom
mislis na nekog sto je slican meni
Pred kraj neba, niz tanane vreze
niz
strmi pogled prazan i beo
nase misli i nase ruke beze
u krilo nekog sto nas
nije hteo
Nekoga sanjas, snovi su dugi
to nisam ja, vec neko drugi
|
