| Tekst: | Ljuba Keselj - JA VRAGOLAN I MOJ DEDA
KAD JE MOMAK BIO OD 20 LETA,
LJUBIO JE CURE NOCIMA PO SELU.
TO JE NEKAD BIO, SAD JE OSTARIO,
MENI PRICA PRICE, CESLJA
KOSU BELU.
JA VRAGOLAN I MOJ DEDA,
KUD KRENEMO SVET NAS GLEDA.
DVA
MANGUPA VIDI JADA,
ON NEKADA A JA SADA.
CESTO PUTA COVEK U STAROSTI ZALI,
ZA ONIM STO PROE A STO SE NE VRACA.
MOJ DEDA NE ZALI JER ZIVETI UME,
A STAROST JE
MUDROST, NICIM SE NE PLACA.
KAD PROEMO SELOM, JA U CURE GLEDAM,
A MOJ DEDA
BLISTA, STO KRAJ MENE IDE.
JER MOJA JE MLADOST KO NJEGOVA NEKAD
TO MU LJUDI KAZU KAD GA SA
MNOM VIDE.
|
