| Tekst: | Iznenada kobne noci te
cetrdesetdruge godine
cinilo se kao da ce sneg
a stigao je
rat
i vojnik neki tudj i strah
Mene majka moja rodi
da sanjam o slobodi
u prvoj
noci da cujem zveket
da placem sa rukom na usnama
Moja generacija iz
cetrdesetdruge
u to je vreme spavala i ceznula za mlekom
moja generacija iz
cetrdesetdruge
dobro je pregurala burne dane te
Sad je vreme sasvim drugo
i put
svoj svako ima
sto god smo dalje
sve vise hocu da znam
gde zivi, gde pije, peva, gde je
sad
Moja generacija iz cetrdesetdruge
sva se vec pozenila i cuva slatku decu
moja
generacija iz cetrdesetdruge
vec se uozbiljila, jer tako mora biti |
